Ne znam tačno kada se desilo, ali desilo se.
Verovatno onda kada više nisam mogla da ćutim i kada sam odlučila da na profilu pokažem sve ono što stvarno radim, volim i istražujem.
Neko dođe, zadrži se nekoliko dana i vidi svašta: malo Etsyja, malo simbola, malo vizuala, malo gimnastike slavenskih čarobnica, malo zezanja, malo nečega što ni algoritam ne zna gde da smesti — a sada još i Farmasi proizvode.
I onda verovatno pomisli:
„Simpatična. Ali ozbiljna? Hm.“
Razumem.
I dalje ne planiram da to menjam.
Šta se zapravo dešava iza tog zezanja
Iza svega što objavljujem stoje ozbiljan rad i kontinuitet.
Dok pravim objavu za Farmasi, ja zapravo pravim predah od nečega što sam predugo gledala, od posla na kojem mi pada koncentracija ili od fajla koji čitam po stoti put i koji mi više nije zanimljiv ni u teoriji.
Nisu svi fajlovi uzbudljivi kada ih otvoriš stoti put.
Tada mi treba da mislim na nešto lepo, korisno i drugačije. Pa promenim pravac, odmorim mozak i vratim se onome što sam radila.
I da, radim svašta:
Vizuale. Simbole. Etsy. Web sajt. Farmasi proizvode. Gimnastiku slavenskih čarobnica.
Nekome to izgleda kao problem.
Meni ne.
Različite vrednosti, šta da se radi.
Ne vidim zašto bih morala da izaberem jedan pravac, jednu fioku, uredno sednem u nju i ostatak sebe zaključam u podrum samo da bih delovala ozbiljnije i bila lakša za razvrstavanje.
Moja struka je unos i obrada podataka.
Radila sam knjigovodstvo, dokumentaciju, unos podataka i još nekoliko stvari koje su sasvim lepo funkcionisale.
Ja nisam.
Ovo funkcioniše.
Za mozak, za dušu i za onaj deo mene koji očigledno odbija da živi samo u jednoj kategoriji.
Ponekad se i sama zapitam
Gledam profil i pomislim:
„Ženo, da li bi ti samu sebe angažovala?“
Pa napravim pauzu.
Pa se setim da bih.
Ne zato što mi je profil savršeno složen. Nije.
Nego zato što znam šta se desi kada sednem da radim.
Tada nema: „Ma samo ćemo nešto lepo.“
Tada gledam šta poruka hoće da kaže, kome se obraća, šta joj smeta, šta treba da ostane i šta glumi važnost bez ikakvog pokrića.
Ozbiljnost nije u tome da li se smeješ.
To bi bilo previše jednostavno.
Ozbiljnost je u tome šta napraviš kada prestane zezanje i počne posao.
Novac? Dobrodošao. Ali nije jedini pogon.
Nemam alergiju na blagostanje.
Kada dođe — sjajno. Svakako ću ga potrošiti.
Neću ga terati sa vrata niti se praviti da sam iznad materijalnog. Nisam baš toliko produhovljena.
Ali novac nije jedini razlog zbog kojeg sedim i radim.
Radim jer volim trenutak kada nečija ideja dobije pravi oblik.
Volim kada nešto što je dugo stajalo u glavi, beleškama ili osećaju konačno postane stvarno.
Malo čudno, znam.
Ali tu smo. Volim da pomažem.
Zašto bi tebi to bilo važno
Ako tražiš nekoga ko će govoriti samo o deliverablima i strateškom pozicioniranju sadržaja dok ti život polako izlazi iz tela — nisam ja.
Ako tražiš profil sa jednom temom, jednom bojom i osobom koja nikada ne skrene levo — takođe nisam ja.
Ali ako tražiš nekoga ko će pogledati ono što imaš, razumeti šta to pokušava da postane i reći šta tu zapravo postoji — tu sam.
Ako želiš ozbiljan, postepen i diskretan rad sa Bereginjama, možeš mi se javiti za više informacija.
Zezanje je deo mene. Rad takođe. Dobijaš oboje. Nema popusta.
Ako si stigla do ovde
Ili ti ovaj moj haos ima smisla, ili si već pobegla kod ljudi sa bež feedom i savršeno mirnim rečenicama.
Oba su legitimna životna izbora.
Pošalji mi poruku: IDEJA ako imaš nešto što čeka oblik.
Javi mi se porukom ako osećaš da je došlo vreme da nastaviš svoj put sa Bereginjama.
Zaprati ako imaš ideju koja ne staje u jednu fioku.
Sačuvaj za kasnije za dan kada te sopstveni profil pogleda i pita:
„Je l’ mi znamo šta radimo?“